PODRŠKA STIŽE I IZ NEFORMALNOG OBRAZOVANJA

Neformalno obrazovanje jeste nadogradnja na osnovu koju stičemo tokom formalnog obrazovanja i kao takvog ćemo ga posmatrati u kontekstu ove naše obuke. Neformalno obrazovanje se koristi metodologijama koje su dosta dinamičnije, interaktivnije i zanimljivije mladim ljudima od metode prenošenja formalnog obrazovanja pa su samim tim dosta pogodnije za adresiranje glavnih problema sa kojima se online nastava suočava danas, a to su nedostatak dinamike i interakcije tokom online nastave.

Prvo da utvrdimo šta je tačno neformalno obrazovanje. Prema Evropskoj Omladinskoj Fondaciji Saveta Evrope[1], neformalno obrazovanje se odnosi na planiran i jasno struktuiran program i proces učenja pojedinca kreiran sa ciljem da unapredi njegove veštine i kompetencije izvan sistema formalnog obrazovanja. Za razliku od formalnog obrazovanja, ovo obrazovanje se može dešavati i izvan zvaničnih državnih i privatnih institucija, i ima neobavezujući karakter (ovo se odnosi na zakonom propisano obavezno osmogodišnje obrazovanje građana Srbije). Dok se formalno obrazovanje fokusira na sistematizovano sticanje znanja radi dobijanja diplome i zarad građenja teoretske baze (najčešće), neformalno obrazovanje se fokusira na razvijanje određenih konkretnih veština i znanja pojedinca tokom ograničenog perioda vremena. U programima neformalnog obrazovanja, veštine i znanja se stiču ili kroz praktičnu nastavu ili neposredno kroz rešavanja različitih kreativnih zadataka i participiranje u različitim interaktivnim aktivnostima među učesnicima. Dakle, bazirane su na iskustvu i akciji/delovanju na osnovu tog iskustva.

Istraživanja[2] su pokazala da tokom procesa učenja, oni koji uče uspevaju da zadrže oko:

  1. 10% onoga što su pročitali;
  2. 20% onoga što su čuli;
  3. 30% onoga što su videli;
  4. 50% onoga što su čuli i koristili;
  5. 70% onoga što su izgovorili;
  6. 90% onoga što su izgovorili i uradili.

A da bi smo omogućili iskustveno učenje neophodno je da kreiramo okvir i ohrabrimo „dešavanje iskustva“, kao i da obezbedimo alate i prostor za procesuiranje u kome se iskustvo pretvara u učenje. To znači da osmislimo različite kreativne metode koje će učenicima omogućiti da obrade ono što su naučili tokom nastave. Naravno, ove metode možete pronaći i u različitim tematskim publikacijama i vodičima na Internetu, a neke opšte smo mi pripremili za vas u nastavku ove obuke.

Kod iskustvenog učenje važno je imati na umu koje su njegove faze:

  • Sticanje iskustva – učestvovanje u aktivnosti koju ste pripremili;
  • Refleksija – razgovor o tome šta se desilo, kako su se osećali , kako ovo iskustvo mogu povezati sa sobom, i sl.;
  • Generalizacija – uočavanje obrazaca, traženja veze sa realnim životom ili postojećim teorijama;
  • Primena – razgovor o tome kako se ovo može primeniti u sopstvenom životu i/ili pravljenje plana za tu namenu.

Svesni smo da ovo zahteva određeno vreme koje će svako od nas izdvojiti da potraži metode neformalnog obrazovanja koje nam odgovaraju ili da kreiramo nove metode. Međutim iskustva su pokazala da pozitivni efekti uvođenja neformalnog obrazovanja i iskustvenog učenja mogu biti višestruki.

 

[1] https://www.coe.int/en/web/european-youth-foundation/definitions

[2] Tony Pont, 2003

COE
Evropska omladinska fondacija Saveta Evrope
COE
Fondacija Fridrih Nauman
Unicef
UG Libero